Ultimativni vodič za letovanje u Grčkoj: Kako jeftinije, lakše i bez muke dobiti vizu i pronaći idealnu destinaciju

Kada se završi zima i počnu prvi sunčani dani, kreće i ono neizbežno pitanje među ljubiteljima mora: kako ove godine dobiti odmor iz snova, a pritom izbeći beskrajno natezanje sa vizama i paprenim cenama? Čini se da je dilema stara koliko i prva turistička tura autobusom do mora. Mnogi se pitaju da li je i samim institucijama dojadilo to razvlačenje sa birokratijom, jer informacije sa terena postaju sve konfuznije. I dok jedni sa zebnjom gledaju u spisak potrebne dokumentacije, drugi su već razradili sisteme kako da prođu znatno povoljnije.

Priče sa putovanja često liče na lavinu entuzijazma pomešanog sa skepsom. Setite se samo onih čuvenih debata o tome ko može južnije. Planirate Krit, a neko vam kaže da je to nemoguće jer on već ima kartu za mesto koje je dva metra južnije. Ta vrsta šaljive konkurencije među iskusnim putnicima zapravo najbolje oslikava duh ljubitelja Grčke - svi traže nešto autentično, nešto dalje i nešto lepše. I dok jedan deo ekipe već godinama priča o magičnom Taosu i njegovim plažama, drugi se kunu u Halkidiki, dok treći ne priznaju ništa južnije od Peloponeza.

Kada je reč o samom planiranju, postoji jedna univerzalna istina: ko rano rani, dve sreće grabi. Iskusni turistički radnici i posetioci foruma često ponavljaju mantru o first minute ponudama i popustima koji se daju za rezervacije do kraja februara. Iako zvuči primamljivo čuti da se za deset dana na Tasosu može proći sa smeštajem i prevozom za cifru koja je manja od prosečnog vikend izleta, treba biti realan. Te priče o neverovatno niskim cenama, koje ponekad ne uključuju ni vizu ni osiguranje, često su mamac. Istina je da ozbiljne agencije u vansezonskim terminima daju izuzetne pogodnosti, ali onaj osećaj kada vam neko ponudi deset dana za sedamdeset evra sa svim uključenim - tu već treba uključiti zdrav razum. Da ne govorimo o iskustvima ljudi koji su se razočarali jer se ispostavilo da su za te pare dobili smeštaj za koji su se šalili da je “kartonska kutija na železničkoj stanici”.

Putovanje na svoju ruku naspram agencijskih aranžmana

Večita je dilema da li ići organizovano ili u sopstvenoj režiji. Ako imate kola, grehota je ne otići kolima u Grčku. Sloboda koju pruža vožnja kroz Makedoniju i silazak na obale Egeja je neprocenjiva. Put je generalno odličan, iako se treba pripremiti na sitne trikove lokalnih pandura i načine na koje se naplaćuju putarine. Na primer, koristan savet je da u Makedoniji obavezno zamenite manju količinu evra u denare, jer vam na naplatnim rampama kusur često vraćaju u domaćoj valuti, i to po bezobrazno zaokruženom kursu. Ako ostanete bez denara i pružite novčanicu od pedeset evra, možete dobiti šaku kovanica sa kojima ne znate šta da radite naredne četiri godine.

Benzinske pumpe su posebna priča. Preporuka je da se prelazak u Makedoniju iskoristi za sipanje goriva koje će vas odvesti do Grčke, jer je tamo znatno povoljnije. Jednom kada stignete na grčke autoputeve, tražite pouzdane pumpe. Iskusni vozači se kunu u V100 Racing, gorivo od 100 oktana koje je nešto skuplje, ali daje neverovatne performanse, dok je ono od 98 oktana na severu Grčke ume da bude daleko lošijeg kvaliteta. Naravno, treba biti oprezan jer Grci voze kao sumanuti. Uobičajeni prizor je da vozač u automobilu koji jedva dostiže 160 na sat pokušava da pretekne nekoga ko mu se približava znatno brže, ne obazirući se na vremenske uslove. Njihova kultura vožnje podrazumeva konstantno korišćenje zaustavne trake za preticanje, pa je najbolje pratiti njihov ritam, ali sa maksimalnim oprezom.

Za one koji nemaju strpljenja za vožnju, autobuski prevoz sa dobrom agencijom je sasvim korektan. Dobri vozači, udobni autobusi i činjenica da na granici ne morate čekati satima u koloni, jer autobusi često imaju prioritet, velika su prednost. Naravno, tu se javlja i famozno pitanje individualne i grupne vize. Sa agencijom idete na grupnu vizu, ali tu postoje ograničenja - ulazak i izlazak iz zemlje mora biti zajednički. Samo zamislite hipotetičku situaciju: šta ako morate hitno da se vratite ranije? Zato oni koji idu kolima uvek biraju individualnu vizu, iako je ona skuplja.

Misterija viznog režima i kako lakše doći do pečata

Proces dobijanja vize ume da bude frustrirajući, posebno kada se približi sezona. Iako svi maštamo o beloj Šengenskoj listi, realnost je drugačija i čini se da su se i nadležnima smučila ta beskrajna natezanja. Ipak, to ne znači da je procedura nemoguća. Za porodični odmor od petnaest dana, troškovi brzo eskaliraju. Kada saberete individualnu vizu za četvoročlanu porodicu i obavezno putno osiguranje od evro dnevno po osobi, lako se nađete na tri stotine evra samo za papirologiju, pre nego što ste uopšte i krenuli.

Postoji nekoliko caka za koje znaju iskusni putnici. Pre svega, nikako ne računajte na varijantu da sa individualnom vizom u pasošu možete da se provučete sa grupom na autobuskom prelazu - to je zamka. Ako imate kola i nameravate da obiđete polovinu zemlje, individualna viza je zakonska obaveza. Uvek treba pažljivo proveriti sve papire, a posebno se raspitati za specifične situacije poput automobila sa plinskim uređajem. Iako na grčkim pumpama ima plina i prilično je dobro obeleženo gde se sipa, informacije sa granice su dvosmislene. Ponekad traže atest za plinski aparat, a nekada ni ne gledaju. Najbolji savet je da pre puta proverite sa nekim ko je skoro prelazio granicu, jer se pravila menjaju iz dana u dan.

Destinacije iz snova: Od prvog prsta do zabačenih ostrva

Odabir idealnog mesta je poput biranja omiljene pesme - svako ima svoju. Dok početnici hrle u Paraliju i Leptokariju, oni sa više staža traže mir u Pefkohoriju ili divlju lepotu Sitonije. Mnogo je reči potrošeno na raspravu o tome da li je bolji Krf ili Tasos, Krit ili Halkidiki. Istina je da neko ko je posetio samo jedno mesto ne može da sudi o celoj zemlji. Čuvena je izjava jednog kritičara koji je Sarti nazvao običnom selendrom, na šta su ljubitelji tog mesta burno reagovali, jer lepota Sitonije leži upravo u toj netaknutoj prirodi i borovim šumama koje se spuštaju do mora.

Uzmimo za primer Hanioti. To mesto je na dobrom glasu, ali se u poslednje vreme vodi žustra polemika. Dok jedni tvrde da je precenjen i preskup, drugi ga zovu rajem na zemlji. Slično je i sa Pefkohorijem. To je mesto koje je devedesetih godina bilo mirna selendra sa par kafića, da bi danas postalo jedno od omiljenih odredišta. Ima izuzetno lepu dugačku plažu, ali i ogroman broj posetilaca. Žalbe se uglavnom svode na gužvu i osećaj da ste letovali u produženoj Budvi, ali je neosporno da mesto ima dušu. Ako ste raspoloženi za istraživanje, obavezno iznajmite skuter ili kvad i zaputite se ka obližnjim plažama koje nisu dostupne peške.

Za one koji traže nešto drugačije, tu je Neos Marmaras na Sitoniji. I dok neki smatraju da je mesto bez veze jer nema centralnu pešačku zonu i sve je uzbrdo-nizbrdo, drugi ističu da je more tu fenomenalno i da je mesto više puta proglašavano za jedno od najčistijih u Evropi. Zanimljivo je i iskustvo sa juga - Olimpik Bič naspram Paralije. Dok je Paralija sinonim za masovni turizam i beskrajno šetalište prepuno radnji, Olimpik Bič deluje mirnije i zelenije. Međutim, i tu ima zamki. Neki putnici su se žalili da je more ume da bude puno trave i algi, dok drugi tvrde da je to apsolutna netačna informacija i da je voda kristalno čista. To su one varijacije koje zavise od meseca, struja i vetrova.

Tajne ostrvskog života: Skiatos, Kefalonija i Zakintos

Isplati li se otići na ostrvo? Apsolutno, ali morate biti spremni na drugačiji tip odmora. Recimo, Skiatos je ostrvo koje mami svojom raznolikošću. Sa preko pedeset plaža, od čuvene Lalarije do Kukunariesa, svako može da pronađe kutak za sebe. Priče o prvoj noći provedenoj u kolima jer su stigli kasno i nisu našli smeštaj zvuče romantično i ludo. To je ostrvo gde su ljudi izuzetno ljubazni i predusretljivi. Međutim, cene na Skiatosu su poprilično visoke, posebno kada je smeštaj u pitanju. Plaćanje apartmana i do sto pedeset maraka dnevno pre desetak godina govori o tome da nije za one sa plitkim džepom.

S druge strane, tu je Kefalonija sa svojom prelepom plažom Mirtos i mestom Lasi. To ostrvo privlači zaljubljenike u prirodu i ljude koji ne beže od vožnje po krivudavim putevima. Nema mnogo bučnog noćnog života, čak ni u glavnom gradu Argostoliju, ali zato ima rajskih zaliva, vinograda i onog čuvenog grčkog gostoprimstva. Tu su i taksiji koji su preskupi za duge relacije, pa je rentiranje automobila neminovnost. Za one željne kombinacije luksuza i lepote, preporuka je Lefkada i čuvena plaža Porto Kaciki, do koje se stiže brodićem. Ipak, morate znati da su ta mesta više orijentisana ka bogatim Italijanima i jahtašima, pa se ne treba iznenaditi visokim cenama u kafićima i restoranima.

Zakintos je priča za sebe. Dok jedni tvrde da je to penzionersko ostrvo, realnost je drugačija. Mesto Laganas je vrvi od pijanih Engleza i diskoteka, dok je recimo Tsilivi mnogo mirnija varijanta za porodice. Čuvene kornjače Kareta-Kareta koje dolaze u zalive da nose jaja čine ovo ostrvo posebnim. Iskustva ljudi koji su se tamo vozili brodićem i posmatrali stare piratske brodove nasukane na peščane sprudove okružene stometarskim liticama su zaista neponovljiva. A tu je i čuveni izvir sumpora gde je more hladno i u najtoplijem delu dana.

O čemu se ne priča dovoljno: Cene i životni stil

Pitanje svih pitanja: kakve su cene vanpansionske potrošnje? Odgovor nikada nije jednostavan jer Grčka nije jedinstveno tržište. Ono što važi za jeftini supermarket u Kateriniju, ne važi za prodavnicu u podnožju Akropolja. Ako pogledamo račune sa terena, sokić od dva decilitra košta oko četrdeset centi, dok pakovanje aluminijumske folije, vlažnih maramica ili čokoladnog mleka ima cene koje su prilično slične onima u većim gradovima na Balkanu. Ono što iznenađuje je cena mesa. Meso je u proseku skuplje i dosta lošijeg kvaliteta nego u domaćim mesarama, što je informacija koja šokira mnoge koji prvi put idu u Grčku sa idejom da će tamo jesti vrhunsku hranu za male pare. Zato su domaći proizvodi, poput suvomesnatih delicija, kačkavalja, pa čak i kafe, postali redovan deo prtljaga.

To ne znači da ste cicija ako ponesete dve torbe hrane. Računica je prosta: porodica sa dvoje tinejdžera i malim detetom na deset dana lako potroši i do dve hiljade evra na ukupne troškove letovanja. Ako od kuće ponesete osnovne namirnice za doručak, tegle sa ajvarom, kafu i grickalice, tu uštedu od nekoliko stotina evra možete da preusmerite na večernje izlaske, izlete brodom, vodene parkove i sladolede. U restoranima, cene su manje-više iste kao u Beogradu. Porcija girosa u restoranu od šest-sedam evra je duplo veća od one na ulici i služi se sa dve pite i pomfritom. Obavezno treba probati Musaku, Sofrito i Stifado, kao i osvežavajući Tzatziki.

Kada je kafa u pitanju, Grci piju Fredo Espreso i Fredo Kapučino, a cene su potpuno identične onima u popularnim kafićima u Srbiji. Flaširana voda je često tema rasprave. Iako Grci tvrde da piju vodu iz česme, turistima se preporučuje flaširana. Paket od šest flaša od po litar i po vode košta oko evro i po. Tu su i nezaobilazne pumpe - benzin je skup, pa je popularno švercovanje goriva u kanisterima. U Grčkoj su cigarete drastično skuplje nego na Balkanu (od dva evra pa naviše), pa ko je strastveni pušač, obavezno nosi zalihe od kuće.

Meduze, komarci i druge nevolje na moru

Ne možemo pričati o letovanju, a da ne pomenemo meduze. Te ljigave životinjice su noćna mora svakog plivača, a njihova pojava je potpuno nepredvidiva. Iskustva se kreću od toga da ih nema nikako, do onog horora kada su velike plave meduze preplavile obalu i užasno pekle. Zanimljiva je teorija da se one javljaju tamo gde je čista voda na otvorenom moru, a jaki talasi ih donose. U moru narodnih lekova, od mazanja alkoholom do mokrenja po opekotini, činjenica je da obloge od sirćeta najbolje pomažu. Srećom, na Halkidikiju su retke, dok ih na primer u Olimpijskoj regiji ima znatno više, naročito u kasnom avgustu i septembru.

Komarci su pak drugačija priča. Smeštaji u prizemlju, blizina borove šume i vlažni predeli su leglo ovih napasti. Iskusni putnici nikada ne idu bez autana, električnih aparata i mrežica za prozore. Pojedina mesta, poput Neos Marmarasa, na lošem su glasu upravo zbog neviđeno dosadnih sitnih komaraca protiv kojih ništa nije pomagalo. I dok se sa meduzama i komarcima nekako izlazi na kraj, ono što može da vas dokrajči je zdravstvena nega. Obavezan savet je da nosite antibiotik širokog spektra, lekove za alergiju i snižavanje temperature, jer je poseta lekaru prilično skupa avantura. Iako imate osiguranje, procedura je takva da često morate platiti na licu mesta, a fond refundira sredstva tek po povratku, uz obavezno čuvanje svih računa i objašnjavanje zašto je dete bilo bolesno.

Kako se najbolje snaći i ne pokvariti odmor?

Telefoniranje je jedna od onih stvari koje umeju da unište kućni budžet. Roming usluge domaćih operatera su toliko skupe da ljudi gube dah. Priča o babi koja zove da pita "Jesi tamo, šta radiš?" može da vas košta kao večera u taverni. Najbolji savet je da odmah po dolasku potražite prodavnicu koja prodaje govornice i međunarodne kartice. Te kartice omogućavaju i do devedeset minuta razgovora za fiksne telefone za deset evra, što je neuporedivo jeftinije od bilo kog mobilnog operatora.

Ako vam je stalo do potpunog užitka, ostavite predrasude kod kuće. Istina je da Grci znaju da budu pomalo spori i nezainteresovani za administraciju, ali u turizmu su profesionalci. Nemojte se zaletati sa luksuznim hotelima sa pet zvezdica jer vam te zvezdice ne garantuju uvek kvalitet. Često je bolje uzeti skroman, ali čist apartman u privatnom smeštaju, gde će vam gazdarica doneti domaći džem i rakiju za dobrodošlicu. Za one koji vole istoriju i mitologiju, obavezno treba posetiti lokalne muzeje i arheološke lokalitete. Mada, budimo realni, ume da razočara kada odete na Olimp i shvatite da nema nikakvog sadržaja dostojnog legende. Očekujete etno selo sa starim Grcima, a dobijete loš putokaz i razbijen makadam. To je jednostavno grčka realnost - spoj lepote i propuštene prilike.

Za kraj, ključna stvar je društvo i opuštanje. Grčka je zemlja koja se obilazi godinama. Jednom kada odete, stalno ćete se vraćati, bilo da je to zbog frapea sa pogledom na pučinu, mirisa borova pomešanog sa solju, ili onog večitog pitanja da li biste ipak mogli da odete dva metra južnije od prošlog puta. Svaki kutak ima svoju čar, a internet forumi su prepuni ljudi koji su spremni da podele iskustvo iz prve ruke, od cene trajekta do savršenog kutka za ručak. Neka vam pakovanje frižidera i strah od carine ne pokvare radost. Na kraju krajeva, kada sednete u taj kafić pored mora, naručite hobotnicu i čašu uzosa, shvatićete da je svaki problem na granici bio vredan toga. I ne zaboravite: gledajte da vozite kulturno, vežite pojas i nikada ne telefonirajte za volanom, jer grčki panduri, iako opušteni prema strancima, tu stvar shvataju prilično ozbiljno.